e-tenis.rog

Roger Federer i njegovi rekordi

Rodžer Federer postavio je novi rekord. Švajcarski teniser trenutno ima najviše pobeda na gren slemovima, a prethodno je pobedom nad Tobijasom Kamkeom izjednačio rekord Džimija Konorsa. Pobeda nad Kamkeom bila mu je 233. a poslednja, nad Davidom Gofanom 236.

- Ovo je veliki uspeh jer je rekord bio prilično star. Džimi je jedan od najvećih tenisera, a rekord je bio star skoro 30 godina. Volim da igram na velikim turnirima i drago mi je što sam uspešan - rekao je Federer koji je međutim iza Konorsa po drugom kritrerijumu. Amerikanac ima 109 osvojenih turnira, a Švajcarac 74.

- 110? Lep broj. To bi bilo neverovatno, ali za sada o tome još samo mogu da sanjam. Ipak, godine su ispred mene, videćemo… - objasnio je Federer koji ima veliku šansu da postane prvi teniser stariji od 30 godina koji je osvojio turnir "velike četvorke". Andre Agasi je 2003. kada je osvojio Australijan open imao 32 godine i 272 dana.

Ovo je samo jedan od rekorda koji je u vlasništvu Švajcarca rođenog 8. avgusta 1981. godine u Bazelu. Osim toga Federer je osvojio najviše gren slem turnira (16) pretekavši Pita Samprasa sa 14. Otvoreno prvenstvo Australije osvajao je četiri puta, Francuske jednom, Sjedinjenih Američkih Država pet i Vimbldon šest puta. Takođe je rekorder po broju gren slem finala - 23, a igrao je čak u deset uzastopnih. Federer će ostati zapamćen i po 285 nedelja provedenih na prvom mestu ATP listi, s stim da u ovom slučaju nije rekorder. To je Sampras sa 286 sedmica. Teško je da se nabroje sva dostignuća, ali treba da se spomene da je igrao na 277 ATP turnira, da ima skor od 840:190, da je jedina živa osoba koja je do sada dobila čast da dobije specijalnu poštansku marku u Švajcarskoj, da je pet puta bio igrač godine u izboru Međunarodne teniske federacije (ITF), da je četiri puta bio sportista godine u izboru Laureus akademije, da je 2003. bio Švajcarac godine, četiri puta najbolji sportista u domovini… Osvojio je i zlatnu medalju u dublu sa Stanislasom Vavrinkom na Olimpijskim igrama u Pekingu.


Kao što je rečeno ovo su samo neki od rezultata po mnogima najboljeg ikada u "belom sportu". Federerovo interesovanje za tenis je bilo "prirodno". Roditelji Robert i Linet i dve godine starija sestra Diana voleli su tenis, iako ga nisu igrali. Rodžer je u svet tenisa ušao sa osam godina, u okviru juniorskog programa u Bazelu, a idol mu je bio Boris Beker. Kada je Nemac izgubio u finalu Vimbldona 1988. od Štefana Edberga Federer je plakao, a njegov veliki tadašnji problem je bio temperament. Upravo ga je slaba samokontrola pratila tokom početaka, iako ni tada nije bio nepristojan ili se svađao sa sudijama i protivnicima. Kada pogreši što je bilo normalno za tu fazu karijere bes je sakupljao u sebi i svakodnevno bacao i lomio rekete. Kada neko sada gleda Federera koji na terenu retko pokazuje emocije teško je da zamisli dečaka koji besni na terenu. Sebe iz tog vremena je opisao kao dečaka "vrele glave". Postepeno je uz pomoć sa strane postajao "hladniji", pa sada za mnoge deluje deluje bezosećajno. Činjenica je da mnogo blaže izražava emocije u odnosu na druge tenisere. Baš zbog toga su suze posle izgubljenog finala na Australijan opena od Rafaela Nadala pre tri godine bile svetska senzacija.

Prvi trener koji je sa njime ozbiljnije radio bio je Piter Karter, Australijanac koji je u Federeru video veliki potencijal. Od 10. do 14. godine Rodžer je mnogo više vremena provodio sa trenerom nego sa porodicom. Karter ga je učio na sportskom, ali i psihološkom planu. Savetovao ga je da energiju ne troši na nerviranje, već na igru i pobeđivanje protivnika. Učio ga je i da na terenu bude pristojan, što je postepeno dalo rezultate. Sa 13 godina napustio je roditeljski dom i preselio se u nacionalni trening centar nedaleko od Lozane. Kući je dolazio samo vikendom, a zbog toga je povremeo bio i depresivan. Problem je bio i jezik jer je govorio nemački, dok su se oko njega većinom sporazumevali na francuskom. Zbog toga je između njega i ostale dece kao i trenera postojala barijera.




Međutim, nisu svi u njemu videli budućeg šampiona.

- Kada sam prvi put video Rodžera na terenu imao je 15 godina. Tada sam pomislio da ne zaslužuje ni ime da mu napišem u novinama, a ne knjigu - rekao je Rene Štaufer, jedan od vodećih svetskih teniskih novinara. Naravno, vremenom je promenio mišljenje.

Tri godine kasnije, prešao je u novi trening centar u Bilu i ponovo počeo da sarađuje sa Karterom. Ujedno je tada i počeo njegov uspon u svetu juniora, a stručnom štabu se priključio i Peter Lundgren. Šveđanin je pomogao u usavršavanju već izrađenih udaraca, kao i u psihološkoj stabilnosti. Naredne godine osetio je i "slast" pobede. U izboru Međunarodne teniske federacije (ITF) izabran je za najboljeg, a na Vimbldonu je pobedio u juniorskoj konkurenciji, kako u singlu tako i u dublu. Osvojio je i Orandž Bol, a u finalu Ju Es Opena je izgubio od Davida Nalbandijana. Federer se nekoliko godina kasnije pridružio "klubu" u kojem su već bili Edberg, Pet Keš i Bjern Borg, teniseri koji su kao juniori i seniori osvajali Vimbldon.

Prvi profesionalni turnir za Federera bio je onaj Gštadu 1998. godine, s tim da je ispao na startu. Već sledeća godina bila je veoma uspešna. Osvojio je Čelendžer u Brestu pobedivši Maksa Mirnjija. Takođe je igrao u polufinalu u Beču i četvrtfinalima u Marseju, Roterdamu i rodnom gradu, a uspeo je i da pobedi Karlosa Moju, u tom trenutku petog na ATP listi. Godinu je završio na 64. mestu svetske liste, a tada je bio najmlađu među prvih 100. Tada je i počeo više da sarađuje se Lundgrenom, mada sa Karterom nije prekinuo kontakte. Naredna, 2000. bila je godina takođe značajna, pošto je igrao u dva ATP finala i igrao na Olimpijskim igrama u Sidneju. Izgubio je u četvrtfinalu, a tada je i postao veoma blizak sa budućom suprugom Miroslavom Vavrinec.


Prvi ATP turnir osvojio je u Milanu 2001. godine, a tu godinu je završio na 13. mestu ATP liste. Da upotpuni godinu pobrinuo se i u Dejvis kupu pošto su Švajcarci pobedili u finalu Sjedinjene Američke Države. Već tada su počeli da se pojavljuju prvi tekstovi o "Federer Ekspresu". Veoma važan trenutak te godine je bio i trijumf nad Pitom Samprasom u osmini finala Vimbldona. Već u narednom kolu pobedio ga je Tim Henman. Naravno, sve je pratio konstantan napredak na svetskoj listi, a prvi turnir "velike četvorke" koji je osvojio bio je onaj najprestižniji. U finalu Vimbldona pobedio je Marka Filipusisa. U narednom periodu bilo je uspona i padova, a 2004. godina počela je idealno za njega. Osvojio je drugu gren slem titulu - onu na Australijan Openu i sa drugog prešao na prvo mesto ATP liste - prvi put u karijeri. Te godine je osvojio ukupno 11 trofeja, a od gren slemova nedostajao mu je samo Rolan Garos. Zaustavljen je u trećem kolu. U međuvremenu je nastavio sa osvajanjem pobedničkih pehara. Sve do 2008. godine bio je prvi na listi, a onda ga je sa "trona" svrgnuo Rafael Nadal.

Mesec dana ranije Španac ga je pobedio u finalu Vimbldona, prema nekima najboljem teniskom meču svih vremena. Na travi "Ol Ingland Klaba" slavio je Nadal posle pet setova koji su uz prekide zbog kiše trajali sedam sati. Smenom na vrhu srušen je Federerov rekord od 237 uzastopnih nedelja na vrhu liste. Konors je na vrhu proveo 160, a Štefi Graf 186 sedmica. Već od tada Federer je dobio velikog protivnika Nadala, a njegova vladavina je prekinuta. Te godine osvojio je "samo" Ju ES Open, 2009. Rolan Garos (prvi), Vimbldon, 2010. Australijan Open, a prošle godine nijedan od gren slem turnira.


Upravo se rivalstvo Švajcarca i Španca ocenjuje kao najveće u istoriji ovog sporta. Trenutno je Nadal u prednosti od 18:10. Ne sme ni da se zaboravi rivalstvo sa trenutno prvim na listi Novakom Đokovićem. Švajcarac vodi sa 14:11 u međusobnim okršajima, ali je Srbin uz Španca jedini igrač koji ga je na gren slemovima pobeđivao više od jednom. Takođe ga je pobedio u dva uzastopna gren slem finala, na Ju Es Openu 2010 i Australijan Openu.

Iako već izvesno vreme nije na vrhu Federer je i dalje rival za poštovanje bez obzira na to da je nešto stariji od najvećih konkurenata. Posebno, ako se u obzir uzme izjava sa početka teksta - da je vreme pred njim. Pitanje je hoće li se i kada vratiti na vrh, ali će ostati zapamćen kao vrhunski igrač.

- U doba specijalista ili ste najbolji na travi, na šljaci, ili na tvrdoj podlozi. Ili ste jednostavno Rodžer Federer - rekao je drugi junak sa početka priče Konors.

0 komentari:

Komentari predstavljaju lične stavove i mišljenja posjetitelja stranice, a nikako stav stranice, novinara i administratora....

Copyright © 2012 e-tenis.org - Sve o tenisu.